Gotovo svaki Srbin će se nekad pohvaliti činjenicom da je “Srbija starija od Amerike” ili podatkom da je Stefan Nemanja jeo zlatnom viljuškom, a Nemci rukama.

Međutim, tu i tamo naletim na podatke koje nisam siguran da svako zna. Upravo bih neke od njih podelio sa vama.

 

1. Srbija je vodeći izvoznik malina na svetu. Prema podacima iz 2012, gotovo 95 odsto malina na svetskom tržištu dolazi iz naše zamlje.

 

2. Između trećeg i četvrtog veka naše ere, ukupno 18 rimskih careva je rođeno na teritoriji današnje Srbije. To je petina svih rimskih vladara.

 

3. Najpoznatija reč našeg jezika koju koriste i stranci je – vampir.

 

4. Srpska industrija satova je starija od švajcarske. Srbi su svoje satove proizvodili 600 godina pre Švajcaraca.

 

5. Na prvom satelitskom prenosu između Severne Amerike i Evrope, 1963. godine, nalazila se freska “Beli anđeo” iz manastira Mileševa.

 

6. Srpski jezik je bio jedan od četiri zvanična jezika Otomanske imperije.

 

7. Srbija je u svojoj istoriji imala francusku kraljicu! Jelena Anžujska, žena kralja Stefana Uroša, rođena je u zemlji “galskih petlova”, a udajom je prešla u pravoslavlje.

• SRBIJA

Србија, или званично Република Србија, континентална је држава која се налази у јужној Европи,^[6] већим делом захватаБалканско полуострво, а мањим Панонску низију.^[7] Главни град је Београд. Са 1.659.440 становника у широј околини, попопису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Републиком Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска).

• Србија је од завршетка Првог светског рата била оснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словенапрвобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим уСоцијалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Републици Црној Гори Државна заједница је престала да постоји и Република Србија је, на основу Уставне повеље наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.
  У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија.^[8] Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. једнострано и противправно (противно уставу Републике Србије од 2006. године и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244, али и међународном праву) су прогласиленезависност, коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињених нација не признају.
  Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу. Такође је званичан кандидат за чланство у Европској унији и војно неутрална држава, а има и статус земље посматрача у Организацији за колективну безбедност и сарадњу.

Садржај

• • 
    
    
  Srbija je pala pod vlast Osmanskog carstva 1459., nakon čega slijedi postupno iseljavanje Srba i Vlaha u Bosnu i granične predjeleHrvatske. Zbog turske najezde i nasilja nad domaćim kršćanskim stanovništvom, hrvatski kralj i austrijski car Leopold I. daje dozvolu Srbima nastaniti se u Habsburškoj monarhiji, što je prouzročilo prvu seobu Srba pod patrijarhom Arsenijem III. Čarnojevićem 1690. Do druge seobe Srba došlo je nakon Požarevačkog mira 1739. pod patrijarhom Arsenijem IV. Jovanovićem Šakabendom. Dok su se Srbi iseljavali iz Stare Srbije (Raške, Kosova, Metohije i Makedonije i još nekih južnih krajeva današnje Srbije, poput Toplice i Kosanice), ta su područja naseljavaliAlbanci. Pored Albanaca, naseljavao se i drugi muslimanski živalj. Posljedice takvog premještaja stanovništva bit će dugotrajne.

Devetnaesto stoljećePodrobniji članci o temama: Drugi svjetski rat u Jugoslaviji i Nedićeva Srbija

Središnji trg u Beogradupočetkom 20. stoljeća.

Nijemci odvode zarobljenike na strijeljanje. Masakr u Kragujevcu1941.

U Drugom svjetskom ratu, Jugoslavija je okupirana od strane Hitlerovske koalicije, koja je započelaBombardiranjem Beograda 6. travnja 1941. Bačka je pripojena Mađarskoj. Dio današnje Srbije, uglavnom je riječ o Raškoj, dospio je u Crnu Goru pod talijanskom vlasti. Kosovo, Metohija i zapadna Makedonija postale su dijelom tzv. Velike Albanije, također pod talijanskim utjecajem. OstatakMakedonije ušao je u sastav Bugarske, kao i dijelovi istočne Srbije. Sužena Srbija i Banat bile su pod njemačkom okupacijom, ali je imala vlastitu lokalnu upravu, koja je surađivala s Nijemcima. U narodu je ova tvorevina dobila ime Nedićeva Srbija ili Vlada nacionalnog spasa. Banat je bio pod posebnom njemačkom upravom.

Za vrijeme Drugog svjetskog rata u Srbiji su djelovali: „Jugoslovenska vojska u otadžbini“ (tzv. četničkipokret) generala Dragoljuba Draže Mihailovića, partizanski pokret Josipa Broza Tita, te pomagači njemačkim okupatorima Srpska državna straža generala Milana Nedića i Srpski dobrovoljački korpus Dimitrija Ljotića

• Podrobniji članci o temama: Kneževina Srbija, Kraljevina Srbija, i Velika Srbija
  
  

  Srbija u granicama poslijeBerlinskoga kongresa 1878.
  Zbog turske tiranije nad srpskim življem, u Orašcu je 1804. podignut Prvi srpski ustanak pod vodstvomKarađorđa ("Crnog Đorđa") Petrovića. Ustanak je ugušen 1813. 15. veljače 1815. podignut је Drugi srpski ustanak na čelu s knezom Milošem Obrenovićem.
  Rezultati ovog ustanka vidljivi su 1830. kada Porta proglašava Srbiju vazalnom kneževinom. Prvi ustav Srbija je dobila 1835. Godine 1867. donijet je sultanov ukaz (ferman) o povlačenju turske vojske iz srpskih gradova. Neovisnost Srbije priznata je na Berlinskom kongresu 1878. Knez Milan Obrenović postaje srpskim kraljem 1882. godine. Tih godina nastaju u Srbiji i megalomanske ekspanzionističke ideje za stvaranjem Velike Srbije unutar viših državnih krugova, koje će kasnije biti pokretačem agresivnih ratova Srbije sa susjedstvom.
  Obrenovići i Karađorđevići su naizmjenice vladali u 19. stoljeću. Posljednji Obrenović, kralj Aleksandar, ubijen je zajedno s kraljicom Dragom1903. Tad na vlast dolazi kralj Petar I. Karađorđević.

SRBIJA

Србија, или званично Република Србија, континентална је држава која се налази у јужној Европи,^[6] већим делом захватаБалканско полуострво, а мањим Панонску низију.^[7] Главни град је Београд. Са 1.659.440 становника у широј околини, попопису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Републиком Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска).

Србија је од завршетка Првог светског рата била оснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словенапрвобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим уСоцијалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Републици Црној Гори Државна заједница је престала да постоји и Република Србија је, на основу Уставне повеље наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија.^[8] Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. једнострано и противправно (противно уставу Републике Србије од 2006. године и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244, али и међународном праву) су прогласиленезависност, коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињених нација не признају.

Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу. Такође је званичан кандидат за чланство у Европској унији и војно неутрална држава, а има и статус земље посматрача у Организацији за колективну безбедност и сарадњу.

С

Рељеф и положајКлима

Климатски дијаграм Београда

Србија се налази на копненој маси Балканског полуострва која је окружена топлим морима (јадранским, егејским и црним) док се на северу наслања на европски континент. Додатни важан фактор који одређује климу Србије је рељеф. Грубо се може рећи да у Србији влада континентална клима на северу, умереноконтинентална на југу, и планинска клима на високим планинама. Зиме у Србији су кратке, хладне и снежне, док су лета топла. Најхладнији месец је јануар, док је најтоплији јул. Најнижа температура забележена у Србији је –39,5 °C (13. јануара 1985. у насељу Карајукића Бунари на Пештеру), а највиша 44,9 °C (24. јула 2007. у Смедеревској Паланци).^[23] Просечна годишња температура у Србији је: 10,9 °C (предели испод 300 метара надморске висине), 10 °C (300—500 метара), 6 °C (1000—1500 метара), 3 °C (изнад 1500 метара).^[23] Просечна годишња количина падавина је 896 mm. Највише кише има у јуну и мају, док су најсувљи фебруар и октобар.

Најзначајнији ветрови Србије су:

• кошава (хладан и сув ветар карактеристичан за север Србије)
• северац (хладан и сув северни ветар)
• моравац (хладан и сув; долази са севера и дува долином Мораве)
• јужни ветар (топао и сув; дува са југа долином Мораве)
• југозападни ветар (топао и влажан; долази са Јадрана и допире до Западне Србије)

Ушће Саве у Дунав код Београда

Србија се налази на Балкану — региону југоисточне Европе (око 75% територије) и у Панонској низији — региону средње Европе (око 25% територије). Но, географски, а и климатски, једним делом се убраја и у медитеранске земље. Укупна дужина граница са околним земљама износи 2.397 km, од чега је 1.717 km сувоземних и 680 km речних.^[13] Дужина граница по државама суседима износи: Албанија 122 km, Босна и Херцеговина 391 km, Бугарска 371 km, Хрватска 315 km, Мађарска 166 km, Република Македонија 252 km, Црна Гора 236 km, Румунија 544 km.^[13]

Северни део Републике заузима равница (види: Географија Војводине), а у јужним пределима су брежуљци и планине. Постоји преко 30 планинских врхова изнад 2.000 m надморске висине,^[13] а највиши врх је Ђеравица (на Проклетијама) са висином од 2.656 m.^[13] Планински рељеф Србије објашњава појаву многих кањона, клисура и пећина (Ресавска пећина,Церемошња, Рисовача). Најнижа тачка се налази на тромеђи са Румунијом и Бугарском,^[14] на ушћу Тимока у Дунав, на 28-36 m надморске висине.^[15] Делиблатска пешчара представља геоморфолошки и еколошко-биогеографски феномен не само Панонске низије, већ и читаве Европе. У њој је клима полустепска, налази се у јужном Банату и једно је од ретких прибежишта за многе специфичне врсте флоре и фауне, које у европским и светским размерама представљају природне реткости.